Nagrađena najbolja priča polaznika radionice „Kada odrastem, bit ću pisac“

11.01.2018. Piše: Tatjana Barat
header image

S uspjehom je završila naša prva radionica kreativnog pisanja za djecu. Donosimo vam kratki opis događanja te najbolje dječje priče s radionice

Ovog se ponedjeljka u okrilju bajkovitog prostora Megastorea Hoću knjigu u Zagrebu održala  radionica kreativnog pisanja za djecu od 8 do 12 godina naziva „Kada odrastem, bit ću pisac“. Vedri, nasmijani i kreativni polaznici pokazali su zavidnu razinu znanja o pisanju priča i dječjoj književnosti. Posebno ih se pak dojmilo samostalno osmišljavanje riječi koje su kasnije mogli iskoristiti u pisanju vlastitih kratkih priča vezanih uz tematiku Južnog pola. Jednako su tako s  oduševljenjem prihvatili čarobnu kutiju iz koje su iskočili zagonetni predmeti, dok je  najviše ovacija izazvao jedan sasvim poseban plišani pingvin koji je postao lik njihovih avanturističkih, šaljivih, pa čak i pravih detektivskih priča.

Polaznicima je zadan početak priče, a sami su morali napisati njegov nastavak. 
Otputovao/la sam na Južni pol potpuno sam/a, bez saonica, bez pratnje. Dok sam koračao/la usred ničega, okruživala me samo velika bjelina kamo god sam pogledao/la. Na licu sam osjećao/la hladnoću. Prsti su mi promrzli. Snažni vjetar pred sobom je nosio velike pahulje snijega. Okusio/la sam jednu koja mi je pala na ruku. Činilo se kao da sam jedino biće na planetu. No, odjednom se ispred mene stvorio pingvin...

Nagrađena priča
U moru odličnih ideja nastavka ove priče jedna se posebno izdvojila. To je priča „Iznenadno putovanje“ Nuše Strašek koja osvaja nagradu u obliku knjige prema vlastitom izboru u vrijednosti do 200 kn. Nagradu mogu preuzeti Nušini roditelji na blagajni Hoću knjigu Megastorea.
Posebne pohvale za svoju kreativnost također zaslužuju Viktor Pavić, Lovro Perušinović i Ema Smetko. 
Čestitke svim polaznicima. U nastavku možete pročitati sve njihove priče, nasumičnim poretkom, pisane od središnjeg dijela nadalje.

Nuša Strašek: Iznenadno putovanje
Malo čudnovato biće stvorilo se niotkuda. Bila sam zbunjena. Zaboravila sam hladnoću što mi se polako uvlačila pod kožu. Pingvin je stajao tamo i zurio u mene. Drhtala sam dok je hladni polarni vjetar prolazio kroz mene kao da ne postojim. Zanemarila sam životinju i krenula prema jugu ili barem nečemu za što sam pretpostavljala da je jug. Mislila sam da sam već umakla pingvinu, no pojavio se iza mene. Nakon nekog vremena prihvatila sam činjenicu da će me slijediti gdje god da pođem. Čula sam mrmljanje iza sebe. Pomislila sam: „To nije moguće! Pa nema nikoga iza mene osim pingvina.“ Instinktivno sam se okrenula, no pingivna više nije bilo. Magično se stvorio ispred mene. Prepala sam se. „Bok!“ rekao je. Pomislila sam da imam halucinacije. "Rekao sam bok! Hoćeš li uzvratiti pozdrav ili?“, upitao me. Osjetila sam u njegovu deformiranu glasu trunku ljutnje. „Bok!“ odgovorila sam, još uvijek pomalo u šoku. „Prati me, imam ti nešto za pokazati“, rekao je. Pingvin koji govori i traži me da ga slijedim. Bila sam skeptična, no ipak sam nevoljko pristala. Nakon dugog hoda došli smo do male kolibe. Bila je prazna. Samo kauč na sredini i mala kuhinja u kutu. Pozvao me da sjednem. Pitao me osnovna pitanja na koja sam odgovorila. Bila sam tužna. To se vidjelo po mojem glasu i držanju. „Mogu te odvesti kući. Znam da to želiš“, šapnuo je. „Stvarno?“, odgovorila sam brzinom munje. Možda je lagao, no slijepo sam mu vjerovala. 2Do kraja ovog dana moram nekome pomoći, inače nikad neću biti u Djedovoj posebnoj službi. Jedini sam pingvin svoje dobi koji još nije u službi. Molim te, dopusti da ti pomognem“, molio je. Pristala sam. „U redu. Samo moraš zažmiriti i zamisliti mjesto na kojem želiš biti te skočiti u onaj kamin“, rekao je. „Ovo je suludo, no pokušat ću“. 
Zažmirila sam te zamislila svoj topli krevet i plišance pored mene. Kad sam otvorila oči, bila sam točno gdje sam htjela. Bilo mi je toplo i ugodno. Mama je ušla i zaželjela laku noć te me poljubila. Kad je izašla, bljesnulo je nešto na polici. Prišla sam bliže i pogledala kuglu iz koje je došao bljesak. Bila je to jedna od onih kugli u kojima pada snijeg kad ih protreseš. Unutra mi se smiješilo lice pingvina. „Hvala ti! Konačno sam upao u djedovu službu“, zahvaljivao je neprestano pingvin. Iz njegovih zahvala shvatila da je to isti pingvin koji mi je pomogao doći kući. Iznenada je lice iščeznulo, a ja sam se vratila u krevet. U trenu sam zaspala, izmorena od današnjih nevjerojatnih pustolovina.


Viktor Pavić: Budi prema drugome onakav kakav želiš da budu prema tebi
Stajao je i gledao me. Prišao sam mu i vidio da mu je noga ranjena. Prvo me nije bilo briga nastavio sam dalje. Koračao sam po dubokom snijegu i sjetio se da bi meni dobro došla pomoć da sam se ja ozlijedio pa sam se uputio k pingvinu. Noga mu je bila krvava, kao da ga je neki tuljan pregrizao. U džepu sam našao gazu i omotao mu nogu. Bilo mi je još žao tog pingvina, ali morao sam nastaviti. Hodao sam i hodao puste kilometre ne vidjevši nikoga, a onda sam odjednom vidio kita. Približio sam mu se i poslikao ga. Iza kita je bio tuljan i počeo me loviti. Bježao sam, ali mi je ispao mobitel. Sagnuo sam se da ga uzmem. Bježao sam što sam brže mogao, a tuljan se okrenuo i vratio u vodu. 
Legao sam na led i prišli su mi neki ljudi koji su isto bili na obilasku. Zamotali su mi ozlijeđenu nogu. Kasnije sam se sjetio pingvina i shvatio da prema drugima moramo biti onakvi kakvi želimo da i drugi budu prema nama. 

Mateo Mešić: Mateo i pingvin Filip
Pitao sam ga zna li govoriti. Rekao je da zna. Začudio sam se i upoznali smo se. Pitao sam ga o  njemu i njegovoj obitelji. Zvao se Filip. Počeo sam pisati priču o njemu. Kad sam završio, pokazao sam mu i rekao je da je odlična. Onda sam mislio istražiti Južni pol. Pitao sam ga želi li sa mnom,. Rekao je da želi i onda smo krenuli. Sreli smo tuljane, morske lavove i kitove. Kad smo sve istražili, vratio sam se doma i dvor Hnglebes. 
Napisao sam knjigu o tome i mnogi su je željeli kupiti. 

Lana Prlić: Zimska priča
Ja, kao gospođa Provala, uvijek sam imala svoj špijunski alat. Zapravo sam došla na Južni pol da pronađem ukradene ostatke siga iz najhladnijeg vremena na Antarktici. U tom sam trenu srela pingvina. Odlučila sam se teleportirati do lokalne policije. Oni su mi dali podatke i upute kojih se moram držati: Vincent Briger, stavi ruku ispod sandučića na senzoru, Ulica lipa 46, pokucaj tri puta. Odlučila sam ići podzmenim vlakom. Brzo sam stigla. Vincent Briger mi je dao detaljne upute. Pravila sam se da sam kupac tih ledenih siga i ušla sam u stan kradljivca. Kada mi je pokazao sige, pozvala sma policiju. 
Na kraju sam se vratila doma i uživala u toploj čokoladi. 

Lucija Laušić: Novo prijateljstvo
Pingvin me gledao kao da godinama nije nikoga sreo. U tom trenutku činilo mi se da više nisam sama na svijetu. Pingvinova usta odjednom su se raširila u veliki osmijeh. Izgledalo je kao da mi želi nešto reći. Poskočio je i odmaknuo se od mene. Skakutao je sve dok mi nije nestao iz vida. Potrčala sam za njim i odmah vidjela do čega me htio odvesti. Ispred mene je bio iglu s natpisom „Ne smetaj!“. Pingvin me uveo unutra gdje je sve bilo skrojeno za skromni život; dvije stolice, stol i kamin. U kutu se nalazila prikaza. Okrenula se prema meni, Tada sam vidjela lice odraslog muškarca. 
On i ja smo se upoznali. Ispostavilo se da se zove Davor. Ponudio me šalicom čaja, a pingvin mi je dao ribu. I tako je sklopljeno novo prijateljstvo. 

Jasna Arabić: Mračna radionica 
Pingvin me pitao znam li raditi snjegovića. Ja sam odgovorila da naravno da znam. Onda sam odjednom ugledala radionicu Djeda Mraza. Ušla sam unutra i vidjela da je sve mračnije. Naučila sam da nikada ne idem u nečiju radionicu. 

Barbara Vidović: Moja najveća avantura 
Gledala sam u pingvina. Nakon nekoliko sekundi došlo ih je još 20 tisuća. Nisam znala što učiniti, ali nakon nekog vremena počeli su razgovarati. Rekli su mi da se ne bojim jer su se oni brinuli o meni. Onda smo s Južnog pola krenuli na put na Sjeverni pol. Pingvini i ja htjeli smo upoznati Djeda Mraza. Pingvini su uzeli svoje stvari i ja svoje. Krenuli smo. Jedan od pingvina ubrzo je rekao da smo stigli. Pomagali smo Djedici. Išli smo s njime dati darove drugoj djeci. 
Kad smo došli do zadnjeg djeteta, bilo mi je malo žao jer će Božić završiti. No glavno je da su djeca sretna i zdrava. 


Katja Tironi: Dan s pingvinom
Gledali smo se. A onda mi je on rekao: „Bok!“ Upitala sam ga: „Kako ti možeš govoriti?“ Rekao mi je da je on posebna vrsta pingvina koji može govoriti. Više nisam htjela ispitivati pa sam i ja njega samo pozdravila. Rekla sam mu i da se zovem Katja. Odveo me na obilazak oko Južnog pola i rekao mi da je najbolje ostavio za kraj. Nisam mu ništa odgovorila jer sam čekala da me iznenadi, baš kao na početku kad mi je rekao da je on posebna vrsta pingvina koja govori. 
Kada smo došli do kraja, odveo me u radionicu Djeda Mraza, a on mi je dao da vozim njegove saonice. Onda sam mu dala da prespava kod mene. Dao mi je recept za svoj čokoladni mlikshake. Gledali smo saonice cijelu noć i tukli se jastucima. 

Lovro Perušinović: Pustolovine narvala Goga 
Pingvin se počeo čudno ponašati. Povraćao je i skvičao, a onda se odjednom začulo: „To je samo mala prehlada.“ Pitao sam tko je to. A pingvin je odgovorio: „Pa ja sam to.“  Odjednom mu je iz usta izašao mali narval. Nije imao roditelje pa sam ga odlučio uzeti. Pingvinu je iz usta izašla nekakva kuka i uzela narvala. Uzeo sam svoj fotoaparat i fotografirao taj trenutak. Onda sam pingvina bacio u rupu iz koje je narval izašao. Pingvin je govorio: „Spasi me. Ledosnijeg!“ Tada je došao neki ledeni snjegović. S njegovih leđa su iskočila dva pingvina s crnim karate pojasom. Svladali su me samo tako. Narval je od pingvina naučio karate i onda svladao pingvine no snjegović Ledović ga je zaledio. Bacio je i nekoliko siga na mogu odjeću i odletio sam na ledenjak. Bio sam nepomičan, ali sam uspio slomiti sige. I tu sam Ledovića otopio svojim bacačem plamena.  Odledio sam narvala, a on je počeo govoriti: „Gog, gog, gog.“ Po tome sam ga nazvao Gog. Onda se pojavio neki avion. Mahao sam, ali nije me vidio. Onda sam upalio svjetiljku i uperio je prema pilotovoj kabini. Vidjeli su nas i sletjeli i zatim smo krenuli natrag prema Zagrebu. 
Narvala sam stavio u akvarij, a on je rekao: „Bile su to lude pustolovine.“  Zaspao je i kući smo stigli nakon 16 sati. Akvarij sam prenio u svoju sobu i otišli smo na spavanje. 

Monika Pavić: Uzbudljivostravičan san 
Pingvin je bio s plavim očima i prekrasnim žutim kljunom. Krenula sam, a iza mene je i dalje bio on. Pitala sam ga zašto me prati, ne očekujući odgovor. Nakon par minuta pingvin je rekao da se izgubio. Bila sam izbezumljena. No, dobro. Rekla sam mu da sam se i ja izgubila i da nam očito nema spasa. Krenuli smo prema naprijed i onda ugledali kita kako nam se približava. Počela sam trčati, a pingvin je učinio isto. No onda mu je noga zapela u ledu i... čap! Kit ga je zgrabio i smlavio do kraja. Bila sam u šoku i vidjela kako iz usta izbacuje kosti pingvina. 
Zaderala sam se: „Aaaaaa!“ i onda me mama probudila. Bila je uplašena i pitala je što mi je. Bila sam sva znojna i rekla sam da se ništa nije dogodilo, da sam samo nešto sanjala. Bio je to uzbudljiv i strašan san. 

Franka Kalima: Pingvin Piko i ja 
Mahao mi je i pozdravio te mi rekao: „Pozdrav! Ja sam pingivn imena Piko. Imam puno prijatelja. Dođi, pokazat ću ti ih.“ U tom trenutku me primio za ruku i odveo me prema čistoj bjelini. Upitala sam ga zašto me vodi prema bjelini. Zatim mi je rekao: „Pogledaj malo bolje.“ Pogledala sam malo bolje i ugledala hrpu pingvina koji su nam se približavali. Upoznala sam sve pingvine. 
Nakon toga je došlo vrijeme za polazak. Svi su se pingvini pozdravili sa mnom. Krenula sam i tada shvatila da će mi najviše nedostajati pingivn Piko. Tako je i bilo. 

Roko Mišić: Pingvinov bijeg 
Vidio sam pingvina i onda sam se prepao i počeo bježati. Udario sam se u snijeg. Onda sam vidio milijun pingvina. Svi su me pingvini počeli gađati grudama. Napravili su snjegovića od mene.
Postali smo prijatelji. Odveli su me tamo gdje žive i nazvali me Snjegović Bonko. 

Lucija Matić: Čarobne mogućnosti
Bio je plave i žute boje. Imao je velike slatke oči i najslađa smrdljiva usta. Zvao se Muki. Nije imao roditelje. Nije ih imao, ali je bio sretan. Uhvatio me za ruku u povukao ispod snijega. Vidjela sam nekakvog sivca. Pogledala sam malo bliže i vidjela plavi rog s pahuljicama. Snijeg je prestao padati, a onda počeo opet i opet i opet. Nisam mogla vjerovati! Muki je legnuo meni na noge i rekao mi neka prekrijem oči. Kad sam otvorila oči, vidjela sam plavu pahuljicu na podu. To je bio taj sivac s rogom. Muki ja samo plakali za njim i njegovim mogućnostima. 
Na kraju sam shvatila da te mogućnosti nisu dobre, nego zle i okrutne. 

Ema Smetko: Grad pingvina
Pingvin se dogegao do mene, prilazio mi sve bliže i činilo se da je prijateljski raspoložen.  Odjednom je skupio grudu i pogodio me. Mislim da se i smijao, no to nije važno jer smo imali pravi rat grudama. Kada smo stali, primio me za ruku i vodio me kroz snijeg , pokraj planina, po ledu. No svo to hodanje se, možemo reći, isplatilo jer me doveo i grad pingvina. Imali su kućice od snijega i prozore od leda. Neki pingvini su prodavali ribe koje su ulovili, a neki su čuvali male pingvine. Onda je pingvin koji me doveo progovorio: „Mislim da bi ti trebala znati za ovo. Mi ovdje živimo i radimo već stoljećima. Ali molim te, zadrži to u tajnosti jer sam inače gotov!“
„Naravno“, rekla sam ozbiljno. Zatim me poveo u razgledavanje grada. Bilo je jako zanimljivo. Na kraju sam se probudila u svojoj kamp kućici i mislila sam da sam sve to sanjala. Onda mi je pingvin mahnuo. Čini se da sve to ipak nije bio samo san. 

Laura Huljev Čović: Avantura koju sam prošla 
Pingvin me pogledao i počeo me pitati razna pitanja kao zašto sam ovdje i gdje su mi roditelji. Odgovorila sam da sam sama i da ne znam. Nisam ni znala da pingvin može pričati. Samo sam to zanemarila  i pitala ga ima li gdje hrane. Pingvin me upozorio da se pazim medvjeda i da ne propadnem kroz led. Pazila sam. Pingvin me doveo do neke vode i ulovio mi ribu. Ja ne mogu jesti sirovo, ali sam na sebi imala tatinu jaknu u kojoj je bio upaljač pa sam si ispekla ribu. Zabavljala sam se s pingvinom dok nije došao polarni medvjed. 
Htio nas je pojesti, ali sam ja imala plan. Pokrila sam usta rukom i počela raditi strašne zvukove. Medvjed se prepao i pobjegao, a pingvin mi je zahvalio. Pomogao mi je da nađem svoj dom. Tako sam se vratila doma i uvijek se sjećala tog događaja.

Zoe Ridović: Kako sam upoznala pingvina
Izgledao je da traži nekoga ali nije. Imao je crno tijelo i bijeli trbuh. Iz njega se stvorila jedna pingvinica, a iza nje dva mala pingvina. Jedan je sličio na tatu, a drugi na mamu. Začuđeno sam ih gledala. Jedan od malih pingvina se sakrio ispod jakne i šćućurio. Tata pingvin mi je rekao da sam se izgubila, da nemam hrane i vode. I ja sam se zapitala. Pitala sam ih znaju li gdje je središte pola. Tata pingvin se gegao na lijevu stranu, a ja za njim. Jako smo se dugo gegali i napokon došli do središta Južnog pola. I gle! Iza hrpetine snijega sam našla letjelicu s kojom sam i došla ovdje. Iza njega su se dogegali mama pingvinica i dva mala pingvina. Pingvinići su bili prepuni snijega kao snjegovići pa smo svi prasnuli u smijeh. 
Oprostila sam se od pingvina pa ušla u letjelicu. Bio je to najljepši događaj u mom životu. 


Ana Hršak: Najljepši san
Iza pingvina stvori se Djed Mraz. Uveo me u svoj dvorac gdje sam vidjela vilenjake. Djed Mraz me odveo u veliku dvoranu gdje su bile njegove saonice. Vilenjaci su mijenjali potkove sobovima. Kad su završili, Djed Mraz kaže: „Odvest ću te kući.“ Poletjeli smo. Bilo je predivno. Kad smo sletjeli, pitao me što želim za Božić. Rekla sam da želim da svi budu zdravi. 
I u tom trenutku otvorim oči i shvatim da je to sve bio san. Bio je Božić. Ipak sam dobila poklon. Dobila sam plišanog pingvina koji je izgledao isto kao onaj koji me u snu upoznao s Djedom Mrazom. To je bio moj najljepši san ikada.

Ela Martinko: Dan na Južnom polu
Pingvin mi se približio i rekao: „Ja sam pingvin Pingo. Volim jesti ribe.“ Zatim mi je Pingo pokazao kantu punu riba. Pingo me doveo do svoje obitelji. On ima veliku obitelj. Ubrzo sam postala gladna. Pingo mi je pružio ribu. Zajedno smo jeli ukusnu ribu. Nakon toga smo se grudali i pravili snjegovića. Postalo je hladno. Svuda je bio snjegoled. Pingo i ja smo tražili sklonište. 
Našli smo kučicu od leda i tamo se sklonili. Čekali smo da postane toplije i jeli ukusnu ribu.

Ira Mikulin: Moja avantura
Taj pingvin imao je plave rukavice, žuti šal, zelenu kapu i buce. Našao je neku kantu u koju je stavljao ribe koje je ulovio, ponudio mi je ribu, a ja sam se naravno ispovraćala! Odveo me u svoj dom, tamo sam se ugrijal. Imao je tri slatka brata koja su me stalno mazila. Prvi se zvao Lupko, drugi Tupko, a treći Klupko. Klupko se spotaknuo i upao u snjegoled. Upoznao me s mamom i tatom. Pozvao je svoje prijatelje. Kupali smo se, plesali, pjevali, smijali i to sve do kasno u noć.
Sljedeće jutro uzela sam kantu i išla loviti ribu. Morala sam ići nazad u svoj pravi dom, u Dubai. Tužna sam, ali uvijek će mi ta avantura ostati u mom sjećanju. 

Maša Tadić:  Dedamrazboj
Mali, ali čudniji od ostalih. Nije bio crno-bijeli, nego plavo-ljubičasti, u svemirsko zelenim gaćicama. Malo sam se čudila, jer od svega što sam pročitala u nekim stripovima i knjigama, bilo je čudnije od pingvina. Pokušala sam otići, ali pingvin je progovorio. Rekao je: „Bok, ja sam Ledko.“ I tako je počelo naše upoznavanje. Rekla sam Ledku da sam prvi put ovdje i da nemam pojma što da radim. Ledko je rekao da je sve u redu i poveo me u obilazak. Kad smo došli u grad koji se zvao Pahuljograd, vidjela sam ogroman teren. U terenu stajalo je sedmero dedeka obučenih u Deda Mraza. Na velikom stolcu u kutu terena sjedio je pravi Deda Mraz. Ledko je rekao da samo svratili baš na dan Dedamrazoboja. Pitala sam ga što je to i on je rekao da je to boj u kojem se neki dedeki iz grada natječu za titulu novog Deda Mraza pošto je stari u mirovini. Ja sam rekla da je to super način za odabrati Deda Mraza. Pitala sam Ledka možemo  li pogledati, Ledko je rekao da naravno da možemo. Dedeki su uzeli metle, sjeli na njih i poletjeli. Boj je bio kao u Harry Potteru. 
Pobijedio je dedek Snježni i tako je postao novi Deda Mraz. Svijet se zamrdao i stvorila sam se u krevetu. Shvatila sam da je to bio samo san, ali stvarno lijep san. 
 

Prijavite se i budite prvi koji će iskoristiti prednosti online kupnje

Prijava